Geopolitička odgovornost Zapada: Kanada, Kina i strateške posledice pogrešnih odluka

U međunarodnoj politici postoje trenuci kada lične razlike, nesuglasice ili greške u bilateralnim odnosima moraju biti stavljene po strani zarad šire bezbednosti i strateških interesa saveznika. Bez obzira na određene greške u vođenju odnosa prema Kanadi tokom mandata predsednika Sjedinjenih Američkih Država, Donald J. Trump, ne postoji racionalno opravdanje za odluku kanadske vlade da kao odgovor na te nesuglasice gradi duboke energetske i ekonomske aranžmane sa Narodnom Republikom Kinom.

Odluka premijera Mark Carney da otvori strateški osetljive sektore kanadske ekonomije kineskom kapitalu i političkom uticaju predstavlja potez sa dugoročnim posledicama, ne samo po Kanadu, već i po bezbednost Severne Amerike i šireg zapadnog savezništva.

Kina kao sistemski izazov, ne ekonomski partner

Ključno pitanje koje se mora postaviti jeste sledeće:da li lični ili politički animoziteti prema Vašingtonu mogu biti vredni dovođenja kineskih ekonomskih, tehnoloških i potencijalno vojnih interesa direktno na severnu granicu Sjedinjenih Američkih Država?

U savremenom svetu, nijedna država ne poseduje kapacitet da se ekonomski, tehnološki i vojno suprotstavi rastućoj hegemonističkoj politici Kine osim Sjedinjnih Američkih Država. Ideja da Kina gradi trgovinska i energetska partnerstva isključivo iz komercijalnih razloga predstavlja ozbiljno nerazumevanje njenog dugoročnog strateškog delovanja.

Kineski model širenja uticaja podrazumeva:

• duboko ekonomsko vezivanje država

• ulazak u kritičnu infrastrukturu i energetski sektor

• tehnološku zavisnost

• politički i bezbednosni pritisak u kasnijim fazama

Takva praksa već je vidljiva širom sveta, a Kanada nije izuzetak.

Unutrašnje posledice i bezbednosni rizici

Zabrinjava činjenica da se u kanadskom javnom prostoru nedovoljno govori o konstantnom rastu kineskih investicija, masovnoj kupovini nekretnina i dugoročnim demografskim i bezbednosnim implikacijama takvih procesa. Odsustvo ozbiljne strateške analize kineskih namera može Kanadu uvesti u stanje unutrašnjih političkih i bezbednosnih tenzija, slabljenja institucija i trajnog pogoršanja odnosa sa najvažnijim saveznikom.

Ukoliko je ikada postojao trenutak za odlučnu reakciju Vašingtona prema potezima kanadskih vlasti, onda je to sada- ne iz želje za konfrontacijom, već iz potrebe za očuvanjem zajedničke bezbednosti i stabilnosti.

Širi evropski kontekst i lekcije za Zapad

Sličan obrazac strateške neodgovornosti već je viđen u Evropi. Nemačka je godinama pokušavala da se distancira od američkog bezbednosnog okvira, prvo kroz oslanjanje na Rusiju, a kasnije kroz sve otvoreniju saradnju sa Kinom. Politike koje su se vodile tokom mandata Angela Merkel ostavile su duboke bezbednosne i energetske posledice po čitav kontinent.

Danas se postavlja ključno pitanje za Evropu:da li su evropske države konačno svesne značaja savezništva sa Sjedinjenim Američkim Državama i uloge NATO kao temelja kolektivne bezbednosti ili će, vođene političkom nadmenošću i kratkoročnim interesima, dozvoliti da ruski i kineski uticaj oblikuju budućnost kontinenta?

Savezništvo ili strateška dezorijentacija

Zapadni svet se nalazi u tački u kojoj pogrešne odluke pojedinih vlada mogu imati globalne posledice. Kanada, Evropa i Sjedinjene Američke Države dele zajedničku odgovornost da prepoznaju sistemske pretnje i deluju u skladu sa dugoročnim interesima slobodnog sveta.

Ignorisanje kineskih namera, relativizacija strateških rizika i potiskivanje savezništava zarad ličnih ili političkih animoziteta ne vodi ka stabilnosti, već ka dubljoj globalnoj nesigurnosti, na zadovoljstvo onih koji otvoreno rade protiv zapadnih vrednosti i poretka.