Srbija na prekretnici: Optužbe o vezama sa kriminalom i sporni zaokret pravosuđa

U najnovijem političkom istupu, predsednik Republikanske stranke Nikola Sandulović uputio je oštre kritike na račun državnih institucija u Srbiji, ukazujući na navode o povezanosti vrha vlasti sa organizovanim kriminalom i upozoravajući na sistemski pad pravosudne nezavisnosti.

Sandulović je postavio ozbiljna pitanja o tome zašto tužilaštvo ne preduzima dodatne korake u istrazi navoda koje su, prema izveštajima medija, izneli optuženi članovi kriminalnih organizacija u toku suđenja koji impliciraju kontakte sa visokim državnim zvaničnicima.

Takve tvrdnje, ako se potvrde, imaju nepobitne političke i pravne implikacije.

Prema izveštajima nezavisnih medija, tokom procesuiranja grupe Veljka Belivuka i Marka Miljkovića, neki od navoda optuženih uključivali su tvrdnje o susretima i kontaktima sa visokim državnim funkcionerima, uključujući ministra unutrašnjih poslova Aleksandra Vulina i predsednika Aleksandra Vučića - iako iskazi poput ovih nisu pravnosnažna presuda i ostaju nepotvrđeni navodi unutar izjava svedoka. Glas Amerike je izvestio da su delovi takvih iskaza dospeli u javnost putem novinarskih istraživanja i javnih transkripata koje vode mediji kao što su KRIK i NewsMax Adria.

Sandulović je posebno istakao kontradikciju u tretmanu ovih izjava: dok se određeni delovi iskaza uzimaju kao uverljivi dokazi u navodima protiv okrivljenih, druge tvrdnje koje impliciraju političke veze - po njegovoj oceni - ostaju neistražene ili zanemarene. On postavlja pitanje da li bi nezavisno tužilaštvo trebalo da preispita pristup u ovakvim slučajevima kako bi se očuvala nepristrasnost i puna transparentnost pravosudnih procedura.

Takvo insistiranje dovodi do šire dileme o ulozi pravosuđa i bezbednosnih službi u zemlji kojoj je cilj pridruživanje Evropskoj uniji i zadržavanje kredibiliteta pred strateškim partnerima. Kompleksnost ovih tvrdnji reflektuje dublje nezadovoljstvo delom javnosti i opozicije koji smatraju da ni jedna optužba ne bi trebalo da ostane bez adekvatne istrage, bez obzira na politički status optuženih ili implikovanih lica.

Reforma pravosuđa: Todić o političkoj kontroli umesto depolitizacije

Potpredsednik Republikanske stranke Mihajlo Todić ocenjuje da nedavne izmene pravosudnih zakona u Srbiji ne predstavljaju neutralnu modernizaciju sistema, već politički usmerenu reorganizaciju sudova, tužilaštava i tela koja upravljaju pravosuđem. Prema njegovom stavu, centralizacija odlučivanja o imenovanjima i unutrašnjem upravljanju stvara uslove za pojačanu kontrolu izvršne vlasti nad pravosudnim institucijama.

Todić podseća da su i evropske institucije izrazile zabrinutost u vezi sa ovim promenama. U kontekstu procesa pristupanja Srbije Evropskoj uniji, izneto je upozorenje da pojedini elementi reforme mogu predstavljati „značajan korak unazad“ u pogledu nezavisnosti pravosuđa - što je jedan od ključnih kriterijuma vladavine prava.

Po njegovoj oceni, slabljenje institucionalne autonomije sudova i tužilaštava direktno podriva demokratske standarde, jer bez stvarne podele vlasti i nezavisnih mehanizama kontrole nije moguće obezbediti nepristrasne odluke. Evropska perspektiva Srbije, zaključuje Todić, zahteva sistem zasnovan na ravnoteži vlasti i odgovornosti institucija, a ne na koncentraciji moći.

Srbija na prekretnici: test institucionalnog kredibiliteta

Poruke Nikole Sandulovića i Mihajla Todića usmerene su na isto pitanje: da li institucije u Srbiji funkcionišu nezavisno i u skladu sa principima vladavine prava? Ovo prevazilazi dnevnu politiku i postaje pitanje institucionalnog kredibiliteta države.

Za zemlju koja teži članstvu u Evropskoj uniji, sposobnost da obezbedi nezavisno pravosuđe, transparentne procese i jednakost pred zakonom predstavlja osnovni uslov demokratske stabilnosti i međunarodnog poverenja.